Stručnjaci insistiraju: hodanje je jedna od najjednostavnijih stvari koje možemo da uradimo da bismo se u celini pobrinuli za svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Novo naučno istraživanje, međutim, dolazi da poništi ono što smo do sada znali o našim dnevnim ciljevima u pitanju koliko koraka dnevno treba da napravimo.
Mnogi uključuju hodanje u svoju dnevnu rutinu kao bezbednu opciju i imaju za cilj da naprave 10.000 koraka dnevno. Ali prema novom istraživanju objavljenom u European Journal of Preventive Cardiology, 4.000 koraka dnevno može biti dovoljno da produžimo naše živote.
Naravno, to ne bi trebalo da vas obeshrabruje od duže šetnje. Istraživači su otkrili da je svakih dodatnih 1.000 koraka dnevno povezano sa približno 15% manjim rizikom od prerane smrti. Međutim, ovo istraživanje je deo sve većeg broja istraživanja koja sugerišu da svakodnevni treninzi ne moraju biti tako naporni ili dugotrajni da bi poboljšali naše zdravlje. Sve, od šetnje, preko kućnih poslova, do plesa, može doprineti našem opštem blagostanju.
Da bi došao do novih otkrića, tim istraživača je analizirao 17 ranije objavljenih studija o hodanju i zdravlju, jer su koraci koji se preduzimaju svaki dan uobičajeno proučavana mera fizičke aktivnosti. Ukupno, ove studije su obuhvatile više od 225.000 odraslih iz mnogih zemalja sa prosečnom starošću od 64 godine, od kojih su neki bili generalno dobrog zdravlja, a neki su imali faktore rizika za kardiovaskularne bolesti i u proseku su praćeni 7 godina.
Nakon analize podataka iz ovih studija, istraživači su otkrili da se rizik od smrtnosti postepeno smanjivao kako su ljudi više hodali, ali, takođe su zaključili da za poboljšanje zdravlja nije potrebno mnogo svakodnevnih koraka. Rizik od smrti zbog bilo kog uzroka počeo je značajno da opada kada su učesnici studije prešli prag od oko 4.000 koraka dnevno (oko 3,2 km). Prag je bio još niži – oko 2.500 koraka dnevno – kada se posebno razmatrao rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti.
Slične teme
Ovi trendovi su ostali prilično dosledni na svim geografskim lokacijama, kao i kada se porede muškarci i žene. Međutim, postojale su neke razlike između pojedinaca različite starosti. Odrasli stariji od 60 godina primetili su smanjenje rizika od smrtnosti za oko 42% tako što su napravili 6.000 i 10.000 koraka dnevno, dok su oni mlađi od 60 godina zabeležili smanjenje od oko 49% ako su napravili 7.000 i 13.000 koraka dnevno.
Istraživanje ove prirode može otkriti obrasce, ali ne može definitivno dokazati uzrok i posledicu. Istraživači takođe nisu bili u mogućnosti da u potpunosti uzmu u obzir socioekonomski status učesnika ili ukupan način života što znači da su svakodnevni koraci bili samo jedan deo veće slagalice. Moguće je, na primer, da su ljudi koji su bili aktivniji imali i niz drugih zdravih navika, koje bi mogle da doprinesu dužem životnom veku.
Međutim, novo istraživanje se pridružuje mnogim drugim studijama u istom zaključku: što više kretanja u našem svakodnevnom životu, to bolje. Ali čak i ako malo hodate tokom dana takođe je bolje nego da ne hodate uopšte.
