Koliko puta ste legli i pre nego što ste zaspali, sve vaše brige i strahovi su „pokucali na vrata“, zbog čega gubite san i pitate se „šta će biti ako se sve ovo ostvari?“.
Poslednjih godina povećan je procenat ljudi sa nesanicom, dok slična razmišljanja tokom dana dovode do anksioznog poremećaja i više.
Osoba koja ima generalizovanu zabrinutost, preteranu i upornu brigu o događajima i situacijama iz svakodnevnog života ima uporni osećaj anksioznosti, često bez ikakvog očiglednog razloga, zbog subjektivne procene i uverenja da će se stvari u životu razvijati u negativnom pravcu.
Priprema se za predstojeću katastrofu i preterano brine o pitanjima kao što su: finansijska situacija, zdravlje, porodica, posao, studije, lični život. Iako se anksioznost može odnositi na pitanja koja se mogu ticati drugih ljudi, intenzitet i trajanje su takvi da prevazilaze jednostavnu anksioznost koju bi većina ljudi iskusila pod istim okolnostima.
Univerzitet Kornel koji je smatrao da je gore navedeni fenomen zanimljiv, uradio je studiju i otkrio da se značajan procenat, tačnije 85% briga ljudi, nikada nije ostvarilo. Istraživači su pratili zabrinutost učesnika tokom vremena i otkrili da je većina ovih zabrinutosti bila neosnovana.
Čak i sa 15% zabrinutosti koje su se stvarno materijalizovale, 79% ljudi je izjavilo da su rešili situacije bolje nego što se očekivalo ili da su rezultati bili korisni, što je dovelo do ličnog rasta ili uvida. Ovo sugeriše da je 97% naših briga ili neosnovano ili manje ozbiljno nego što očekujemo.
Nalazi studije ističu značajnu količinu emocionalne i mentalne energije potrošene na nepotrebne brige. Razumevanje da je većina briga neosnovana može biti oslobađajuće, a pojedinci mogu efikasnije upravljati svojim stresom, omogućavajući im da se usredsrede na pozitivne i produktivne aspekte života.
Istraživanja takođe naglašavaju važnost kognitivno-bihejvioralnih strategija u upravljanju anksioznošću. Tehnike kao što su svesnost, koja se fokusira na to da osoba ostane u sadašnjosti i izbegava hipotetičke buduće scenarije, i kognitivno restrukturiranje, koje uključuje izazivanje i promenu neupotrebljivih misli, posebno su efikasne.
