„Mudri” saveti kojih treba da se pridržavate!
Koliko puta ste umorni jedva čekali da legnete u krevet i onda „otkrijete“ da ne možete lako da zaspite.
Dok se okrećete po krevetu ili otvarate društvene mreže, brojite koliko vam je sati sna ostalo, želja da zaspite pretvara se u još jedan vid stresa koji vas drži budnim. Da biste brže zaspali, naučnici preporučuju vežbe laganog intenziteta u večernjim satima pre spavanja, jer značajno poboljšavaju kvalitet sna.
U prvoj studiji na svetu koja je proučavala povezanost vežbanja sa kvalitetom sna, objavljenoj u BMJ Open Sport & Exercise Medicine i finansiranoj od strane Saveta za zdravstvena istraživanja, učesnici su završili dve četvoročasovne popodnevne sesije: a) produženo sedenje i b) sedenje koje je prekinuto trominutnim pauzama aktivnosti svakih pola sata. Uočeno je da su učesnici koji su pravili pauze za aktivnosti spavali 30 minuta duže.
Vodeći autor studije, Dženifer Gejl, kandidat za doktorske studije na Odeljenju za ljudsku ishranu, objašnjava da je produženo sedenje povezano sa povećanim rizikom od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i smrti. On takođe dodaje da su u prethodnim studijama otkrili da ustajanje i vežbanje od 2-3 minuta svakih 30 minuta smanjuje količinu šećera i masti u krvotoku posle obroka.
S obzirom na to da se dugi periodi intenzivnog vežbanja pre spavanja smatraju štetnim za kvalitet sna (intenzivne vežbe mogu povećati broj otkucaja srca i telesnu temperaturu), naučnici su želeli da istraže šta se dešava sa kratkim periodima vežbi svake noći.
Meredit Pedi, predavačica na Katedri za ljudsku ishranu, naglašava da vežbanje treba da sadrži tri vežbe – trbušnjake na stolici, podizanje listova i podizanje kolena u stojećem položaju. Alternativno, „mogli biste šetati po kući, marširati u mestu ili čak plesati u dnevnoj sobi – najvažnije je da redovno ustajete i pomerate svoje telo“, dodaje profesor.
