Danas, kada pomislite za ženu da je uspešna u svom poslu, verovatno ste svesni kroz kakve je izazove prolazila, uz koliki trud i odricanja, da bi dostigla jedno od zacrtanih ciljeva u svojoj karijeri...
Respekt je izuzetan, kada shvatite da su njene vrline, znanje i posvećenost zapažene u jednoj od najlepših evropskih zemalja, koja je čuvena je po svojoj istoriji, modi, dizajnu, umetnosti, arhitekturi - Italiji.
Tatjana Đorđević Simić je u martu ove godine izabrana za predsednicu Udruženja stranih novinara u Milanu (Foreign Press Association of Milan / Stampa Estera di Milano). Prvi put u istoriji državljanka iz Srbije se našla na čelu asocijacije, stare više od sto godina, a koju će predvoditi u naredne dve godine. Za Tatjanu su prethodni meseci predstavljali veliki izazov, s obzirom da je za ovu poziciju izabrana pred zvanično proglašenje pandemije i da se suočila sa teškom situacijom u kojoj se Italija našla. Često smo imali prilike da čujemo njene savete u srpskim medijima, kao jednog od glavnih novinara koji su nas izveštavali o celokupnoj situaciji.
Kroz prijatan razgovor sa Tatjanom, imali smo priliku da je bliže upoznamo:
Kako ste dočekali vest o vašem novom angažovanju?
Sa velikom entuzijazmom, s obzirom da godinama unazad na ovoj poziciji su uglavnom bili muškarci, a zatim i činjenica da je prvi put izabrana žena sa Zapadnog Balkana, je bila još veći podsticaj za mene. Na dan izbora 5.marta, sam u šali rekla da je taj deo Balkana poznat po svojim turbulencijama, konfliktima, ali isto tako i po velikim pobedama, i da ko zna šta nas čeka u naredne dve godine. Nekoliko dana posle proglašena je globalna pandemija. Naravno, tako nešto nisam očekivala, ali u isto vreme, to je bio veliki izazov za mene.
Na koji način biste opisali vaše angažovanje na ovoj poziciji?
Naše udruženje okuplja strane novinare, dopisnike iz celog sveta. Imamo dva sedišta, jedno u Milanu, čiji sam ja predsednik, i drugo u Rimu. Ukupno nas ima više od 400 dopisnika koji rade za poznate svetske medije. Pored podrške koje dajemo našim članovima u poslu koji obavljaju, organizujemo događaje i konferencije tokom godine, kao i što često organizujemo i press putovanja po celoj Italiji. Svake godine pravimo jedan veliki događaj, “Festa d’Estate”, sa više od 500 zvanica, a koji okuplja poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i spektakla.
Na koju oblast u svom delovanju ste najviše ponosni?
Već više od godinu dana sarađujem sa Al Jazeerom Balkans i na to sam jako ponosna, jer smatram da je to jedan od najobjektivnijih medija u celoj regiji. Zatim, napomenula bih i moje angažovanje, ovde u Italiji. Sarađujem sa portalima koji prate geopolitiku Balkana, poput portala Frontierenews.it. Ipak, pisati na jeziku koji nije maternji nije lak posao, međutim, nije nemoguć.
U čemu pronalazite motivaciju?
U svakodnevnim malim stvarima, ritualima. Ustajem rano kako bih išla na trčanje, što je vreme koje posvećujem sebi. Posle toga, često odem u svoj bar (kafić), gde obično pijem prvu jutarnju kafu i doručkujem. Posle toga, mogu da započnem radni dan, koji je često stresan, ali ima i onih dana kada sve ide po planu.
Šta vas najviše demoralizuje?
Ljudi koji vrlo lako budu izmanipulisani od strane medija, tj. onih koji imaju moć da kontrolišu medije. Na žalost nemaju svi tu sposobnost da filtriraju informacije. Tokom ove pandemije, posmatrala sam ljude oko sebe, od komšija, poznanika, pa i nekih kolega tj. njihovo ponašanje, koje je na žalost bilo pod apsolutnim uticajem pogrešnih informacija, lažnih vesti i teorija zavere.
Da li postoji nešto čega se istinski plašite?
Da, bolesti i smrti. Mislim da se toga svi plaše, a osobe koje kažu da ne, nisu iskrene prema sebi samima, a ni prema drugima. To je jednostavno prirodan strah, samo pitanje je ko se koliko plaši. Neki ljudi se boje više i svoje strahove pokazuju, drugi se boje manje i kontrolišu svoj strah.
.jpg)
Smatrate li da ste dorasli izazovu koji je pred vama?
Da apsolutno, inače ga ne bih prihvatila. Uostalom, ceo život je jedan veliki izazov, zar ne?
Smatrate li da je novinarstvo u današnje vreme potcenjeno?
Zavisi koja vrsta novinarstva i gde, odnosno u kojoj zemlji. U Italiji još uvek postoje mediji koji su jako uticajni, a njihovi novinari se cene. Javni servis je takođe servis svih građana, a ne u službi određene politike. To su te bitne razlike koje novinara dovode u poziciju u društvu da bude osoba kojoj se veruje i koja ono što radi, radi samo zbog istine. Međutim, moram da napomenem, da poslednjih godina se zahvaljujući razvoju tehnologije i interneta sve više suočavamo sa dezinformacijama i lažnim vestima. Danas svi pišu, i svako misli da je novinar. Tu nastaje problem kada je u pitanju preuzimanje informacija i verifikovanje izvora, tako da se i najboljima dešava da pogreše.
Kakve su šanse po vašem mišljenju za uspešnu novinarsku karijeru u Srbiji?
Mislim da uspešan novinar se može biti bilo gde. Sve zavisi od ambicija, a naravno i od okolnosti. U Srbiji svakako ima izvrsnih novinara, međutim danas u istoj toj zemlji, nije lako ostati dosledan, s obzirom na političku situaciju i onu u društvu.
Po čemu se najviše razlikuje novinarstvo u Srbiji i Italiji?
Ako ću iskreno, najviše po tome koliko su plaćeni novinari u Srbiji, a koliko u Italiji, za isti posao koji rade. Zatim, kada je reč o istraživačkom novinarstvu, u Italiji novinari koji se bave istraživanjem su zaposleni u javnom servisu ili u najznačajnijim dnevnim novinama Corriere della Sera.
Da li imate podršku kolega novinara iz Srbije po pitanju vaše nove pozicije?
Imam puno kolega u Srbiji, posebno onih sa kojima sam studirala. Verujem da je mnogima drago zbog moje pozicije, a nekima možda i ne. Znate, novinari su jako sujetni ljudi :) Podršku u smislu nekog posebnog profesionalnog angažovanja u medijima u Srbiji, za sada nemam.
U kojoj meri se novinarstvo odražava na vaš privatan život?
U velikoj. Novinarstvo nije samo posao, to je stil života. Novinarstvo se živi, ili se odustane od istog. Nema sredine.
Kakav doprinos smatrate da možete da date sa vaše nove pozicije?
Ova pozicija omogućava svakako lakši pristup informacijama, zatim omogućuje mnoge kontakte, posebno one institucionalne. Svakako sve to doprinosi, da posao kojim se bavim bude baziran na tačnim informacijama i činjenicama, što je suština u novinarskom izveštavanju, pisanju članaka i reportaža.
Sa kojom vrstom ljudi najviše volite da sarađujete?
Novinar priča sa svima, od običnog čoveka do Pape, u mom slučaju :) Ipak, najviše volim da radim reportaže i razgovaram sa običnim svetom. Tu se kriju najbolje novinarske priče.
Smatrate li ovu poziciju ostvarenjem svojih ciljeva?
Teško pitanje. Ne smatram da sam postigla sve ciljeve, a iskreno i mislim da i nikada neću, jer čovek ceo život teži nekim ciljevima. Kada dostigne jedan, na red dolazi neki drugi, i tako do kraja. Barem je tako, u mom slučaju.
U kom pravcu dalje planirate da razvijate svoju karijeru?
Trenutno radim na pisanju knjige. Neću vam ništa sada reći više o tome, biće vremena :)
U čemu se ogleda vaša vizija budućnosti?
U ovom trenutku nije lako imati jasnu viziju, s obzirom da nam se do juče svet rušio zbog pandemije koja nas je zatekla. Neke stvari više neće biti iste, barem ne neko vreme.
Svakako moja vizija života se bazira na slobodi, u svakom smislu.
Funkcionišete li bolje u formalnom ili neformalnom okruženju?
Snalazim se dobro i u jednoj i u drugoj situaciji. A čini mi se isto tako, da tu razliku više i ne pravim, tj. ne osećam je.
Da li vam je lakše da radite sami ili u timu?
Sama bolje funkcionišem, mada ne isključujem ni timski rad.
Koga smatrate vašom inspiracijom?
Inspirišu me mnoge stvari, od muzike, do filmova ili umetničkih dela. Međutim, nikada nisam imala idole ili se divila određenoj ličnosti. Možda bih mogla da kažem da je jedan bend, tj, jedan muzičar dosta uticao na neka moja opredeljenja, razmišljanja u mladosti. To je Milan Mladenović i Ekatarina Velika. I danas, ponekad slušam njegovu muziku koja u mnogim tekstovima opisuje i vreme u kojem danas živimo.
Ko je u najvećoj meri uticao na vas tokom vaše karijere?
Meni bliski ljudi, moj suprug, moji roditelji, prijatelji.
Kako biste sebe predstavili u tri reči?
Uporna, tvrdoglava i vesela.
Da li imate neki savet za mlade novinare u Srbiji?
Mnogi ljudi nemaju priliku da se bave poslom koji vole. Novinarstvo se voli, i zato cenite tu privilegiju.
